„Radanska ruža“, prvo proizvodno socijalno preduzeće u Lebanu, zapošljava 22 žene i radi u tri smene. Slatka, džemovi i zimnica lako pronalaze kupce širom Srbije. Dragana Stanković: Ja na posao idem pevajući.
U PROSTORIJAMA nekadašnjeg grafičkog preduzeća „Polet“ u Lebanu u vreme naše posete pored nekoliko šporeta na drva zatičemo dve žene koje kuvaju ajvar. „Radanska ruža“, osnovana pre dve godine, upošljava ih danas više od 20. Zajedničko svim članicama ovog, prvog socijalnog preduzeća u Srbiji je da im je rad u „Ruži“ iz korena promenio život, jer je većina njih ranije nadničila ili su bile korisnice socijalne pomoći.
– Period od 11 godina tokom kojeg sam bila bez posla je za mene bolna tema. Ne volim ni da se sećam svih problema kroz koje sam prolazila. Kada sezonskih poslova nije bilo, supruga i mene, našeg nezaposlenog sina, snaju i unučiće, kao zrele ljude morao je da izdržava svekar od skromne penzije. Sada imam svoj dinar i nadam se da ću odavde otići u penziju, koja mi se bliži – govori Jagoda Stoiljković (58), a slična iskustva imaju i njenih koleginica.
Ona i Jagoda prozvode sokove, slatka, džemove, ajvar i drugu zimnicu po starinskim receptima. Sirovina im stiže iz okolnih sela i sa padina Radana, a kuva se kao nekad u bakinoj kuhinji, pa je najvažniji začin zapravo ljubav koju ulažu tokom ručne obrade svakog proizvoda.
– Iako od ovog posla živimo, kada smo počinjale, nismo gledale samo na novac. Iza nas je mnogo truda i prekovremenog rada. Počele smo od nule i zato nam je uspeh draži, jer se naši proizvodi sve više traže, a pohvale stižu sa svih strana – ističe Zorica Stoiljković (60) čija je porodica pre njenog zaposlenja živela od socijalne pomoći.
ZDRAVA HRANA
ZIMNICA se u „Radanskoj ruži“ proizvodi bez konzervansa i drugih dodataka. Termički se pasterizuje i pakuje u staklenu ambalažu. U magacinu gotovo da nema robe. Porudžbine stižu sa svih strana. Najviše iz Beograda, ali nije retkost ni da mirišljavi i šareni proizvodi iz Lebana pređu granicu Srbije. Kada ovde jednom pazare kupci se u Lebane vraćaju sami.
Na Sajmu hrane u Beogradu „Radanska ruža“ se okitila prvom nagradom za džem od šipurka, a sve se više hvali i slatko od divlje vinogradarske breskve (praske). Dok razgovaramo, u tegle pakuju „radansku salatu“ – nov proizvod od pečene paprike i plavog paradajza začinjenih belim lukom, šargarepom i biberom.
– Ne mogu ni da vam opišem osećaj koji sam imala kada sam primila prvu platu. To je bila i potvrda da vredim i da mogu da doprinesem da mojoj deci bude bolje umesto da čekamo socijalnu pomoć. Nekima je možda teško da odlaze na posao, ali ja na svoj idem pevajući – kaže Dragana Stanković (27), koja je u „Ruži“ počela da radi pre dva meseca.
Dan kada je prvi put došla na posao, i to sa tržišta rada, neće nikada da zaboravi ni Dobrica Jović, samohrana majka i osoba sa invaliditetom koja je dve ćerke iškolovala sezonskim radom. Sada, osim u firmi, radi i na polju, gde započinje organsku proizvodnju paprike i paradajza.
U kuhinji se okupljaju čim počnu prvi šumski plodovi. Prvi proizvod je slatko od divljih jagoda, a onda se ređaju druga slatka, sokovi i džemovi od svih vrsta voća. Na jesen dominiraju ajvar i zimnica od paprike i paradajza. Radi se neprestano u tri smene. Ove godine je napravljeno više od 30.000 jedinica raznih proizvoda, što je čak pet puta više u odnosu na prvu godinu poslovanja. Ove žene kažu da se lepo slažu, pa nije retkost da u noćnoj smeni, koja je najteža, zapevaju i zaigraju, jer za njih „Radanska ruža“ nije obično preduzeće, već priča koja im je promenila život.
Hranu često „začine“ pesmom
PARTNERSTVO
„RADANSKA ruža“ počela je sa pet, a trenutno zapošljava 22 žene, od čega 12 žena sa invaliditetom i šest samohranih majki, kao i 18 kooperantkinja. Osnovana je kroz projekat „Socijalno preduzeće“, koji je finansiran sredstvima EU i Vlade Švajcarske, u programu „Evropski progres“. U osnivanju partneri su joj bili Udruženje žena „Ruža“ i lokalna samouprava.
PRSKANJE KOPRIVOM I SURUTKOM
– NISAM znala da može da se postigne toliki prinos i kvalitet bez prskanja. Za tretman biljaka koristimo samo stajsko đubrivo, kamilicu, koprivu, a za kalijum i kalcijum rastvaramo surutku i time prskamo. To je početak na 13 ari, a nameravamo i da širimo zasade. Otkup nam je u preduzeću garantovan, pa ćemo ovde proizvoditi organsku zimnicu i sa sopstvenih polja – priča Dobrica Jović i naglašava da posla ima tokom cele godine.
Izvor: novosti.rs