NARAVNO, TO JE CELA NAUKA!
Crvena paprika, svi znaju da se od nje pravi ajvar, kao i da je to pečena paprika i da se prži na ulju. Ali, mnogo je sorti te paprike, različita mesta gde ona raste, različiti načini pečenja …I sve zavisi od pojedinačnog ukusa. A onda, sa paprikom može se pržiti paradajz, plavi paradajz, začinsko bilje, beli luk, ljute papričice…. I opet sve zavisi od pojedinačnog ukusa. Dalje, po kojoj razmeri se povrce i ostali sastojci prže? Na kraju, svaka naša domaćica ima svoj recept.
Ajvar o kojem pišem ima „svoja pravila“ da bi imao svojstveni ukus i da bi zadržao isti ukus dve godine (sigurni smo da ćete ga pojesti ranije).
Određena sorta paprike koja je opet rasla na određenom mestu, njena boja, zrelost i ukus u svežem stanju, to je pravilo broj jedan.
Da bi pečena paprika imala predviđeni ukus, to mora da se obavi na plotni šporeta koji je naložen bukovim drvetom, a da bi bila spremna za šerpu mora da se oljušti iscepka i ocedi od viška tečnosti taman onoliko koliko treba – pravilo broj dva.
E sad, kako je najbolje pržiti ovu papriku? Da, samo papriku, jer ostalo povrće ne ide nikako u pravom ajvaru. Koliko kilograma paprika staviti i u kolikoj šerpi? Po pravilu broj tri, šerpa je metalna, zapremine 40kg a u njoj se prži odjednom samo 9 kg paprike koji se sipaju u šerpu tek nakon što su ulje i ostali začini ušpinovani. Prženje ovog ajvara traje i odvija se takođe na šporetu.